Predstavljamo dve naredne epizode Hematokasta posvećene limfomima. Autor i voditelj je prof. dr Darko Antić, a gost ovoga puta je prof. dr Andrija Bogdanović sa Klinike za hematologiju, Kliničkog Centra Srbije, jedan od vodećih eksperata u regionu na temu limfoma.

Kako objašnjava prof. Bogdanović, limfomi su vrste raka limfnih žlezda i limfnog tkiva. Postoje Hodžkinovi i Non‑Hodžkinovi limfomi. Mogu se javiti u žlezdama na vratu, pazuhu ili preponama, ali i u organima kao što su želudac, koža, mozak i testis. Neki limfomi napreduju brzo i daju simptome poput temperature, noćnog znojenja, gubitka težine i brzog uvećanja žlezda; drugi rastu sporo i dugo ne prave probleme. Sigurna dijagnoza postavlja se tek posle biopsije. Najčešći „brzi“, agresivni oblik je difuzni B krupnoćelijski limfom (DBKL) i tu se lečenje započinje što pre.

S obzirom da su limfomi jako raznovrstan entitet malignih oboljenja, terapijski pristup je najčešće individualan. Kod agresivnih formi limfoma najčešće se koriste citostatici uz biološku terapiju. Kod indolentnih (sporih), ako nema tegoba, često je najbolje pažljivo praćenje („posmatraj i čekaj“), a terapija se uvodi kada je potrebno; nekad se posle početnog lečenja daje terapija održavanja. Ako je limfom esktranodalni, van žlezda, (npr. u želucu zbog H. pylori), lečenje može biti antibiotikom, ponekad uz zračenje; retko i operacija. Uprkos terapiji, limfomi se mogu vratiti; kod ranog povratka razmatraju se jače terapijske opcije, uključujući autolognu transplantaciju, CAR T terapiju i nove ciljane lekove. Budućnost lečenja ide ka kombinaciji bioloških terapija i preciznom ciljanju signalnih puteva tumorskih ćelija.